Šta je ljubav? Šta znači voleti?
Kunem vam se da sam voleo u životu. Sigurno jesam. A opet ne umem da odgovorim.
Pokušavam da se setim tog osećanja i, za trenutak, čini se da ga uhvatim i osetim tu negde u stomaku. No je li to ljubav? Toliko puta je pomešana sa toliko različitih osećanja da više i ne znam gde počinje i gde se završava.
Je li to želja za nečijim društvom? Ili za nečijim poljupcima? Je li ljubav možda onaj osmeh koji zaigra kada se nekog setimo ili možda oni prokleti leptiri koji lepetaju krilima tako tupavo u nama? Je li ljubav ona bol koju osetimo kada nas neko izneveri i sve one suze koje prolijemo kada shvatimo da je neuzvraćena? Je li ljubav i ljubomora i strast i poštovanje? Jesu li ljubav pogledi, ili čežnja? Strahovi i želje? Borba nas samih sa sobom? Želja da se onom koga volimo ne desi ništa nažao? Je li sve to ljubav, ili su to pak sve neka druga osećanja? Šta je tačno ljubav?
Prepoznamo li je nakon jednog sata, dana, nedelje, par meseci ili je potreban čitav život da shvatimo koga smo i koliko voleli? Da li se ona rađa, sama, ni iz čega, ili je mi sami stvaramo?
Voleo sam više puta. Sigurno jesam. A nijednom ljubav nije bila ono što sam očekivao da će biti... Zato se i pitam. Znam li ja šta je ljubav? Postoji li ona uopšte? Osećamo li je prirodno ili je kreiramo na osnovu onoga što smo o njoj naučili?
„C’est difficile à dire“ reči na papiru pored mene mi odgovoriše. Teško je reći.
Ostanimo onda na tome. O ljubavi nikada nije ni bilo zahvalno pričati.
Filozofski nastrojen,
Nahlim Davis McBeal
Kunem vam se da sam voleo u životu. Sigurno jesam. A opet ne umem da odgovorim.
Pokušavam da se setim tog osećanja i, za trenutak, čini se da ga uhvatim i osetim tu negde u stomaku. No je li to ljubav? Toliko puta je pomešana sa toliko različitih osećanja da više i ne znam gde počinje i gde se završava.
Je li to želja za nečijim društvom? Ili za nečijim poljupcima? Je li ljubav možda onaj osmeh koji zaigra kada se nekog setimo ili možda oni prokleti leptiri koji lepetaju krilima tako tupavo u nama? Je li ljubav ona bol koju osetimo kada nas neko izneveri i sve one suze koje prolijemo kada shvatimo da je neuzvraćena? Je li ljubav i ljubomora i strast i poštovanje? Jesu li ljubav pogledi, ili čežnja? Strahovi i želje? Borba nas samih sa sobom? Želja da se onom koga volimo ne desi ništa nažao? Je li sve to ljubav, ili su to pak sve neka druga osećanja? Šta je tačno ljubav?
Prepoznamo li je nakon jednog sata, dana, nedelje, par meseci ili je potreban čitav život da shvatimo koga smo i koliko voleli? Da li se ona rađa, sama, ni iz čega, ili je mi sami stvaramo?
Voleo sam više puta. Sigurno jesam. A nijednom ljubav nije bila ono što sam očekivao da će biti... Zato se i pitam. Znam li ja šta je ljubav? Postoji li ona uopšte? Osećamo li je prirodno ili je kreiramo na osnovu onoga što smo o njoj naučili?
„C’est difficile à dire“ reči na papiru pored mene mi odgovoriše. Teško je reći.
Ostanimo onda na tome. O ljubavi nikada nije ni bilo zahvalno pričati.
Filozofski nastrojen,
Nahlim Davis McBeal
No comments:
Post a Comment