Malo svetla

I sunce je ponovo izašlo, a sa njim, izgleda, i sve nade. Očigledno su bile prekrivene snegom i zaleđene na ulicama, te su strahovi slobodno klizili oko mene i igrali se sa mnom, umanjivali moju snagu. Ali sada je sve opet lepše...
Sve se promenilo. Sve se menja. To ne bi trebalo da iznenađuje, kada znam da su promene jedina konstanta. Menjaju se rasporedi, izbacuju nas sa mesta na kojima smo uživali, osobe koje volimo odlaze daleko... A mi to moramo prihvatiti i naučiti da svoje navike priilagodimo novim okolnostima. Samo što je to, okovano ledom, delovalo mnogo strašnije nego što jeste.
Danas ne. Danas sam opet jak. I to što znam da će biti još mnogo ovakvih dana me ohrabruje. Klimavim nogama se polako vraćam tamo gde sam bio pre nego što je sve krenulo nizbrdo.
Valjda ću stići tamo uskoro.

Ostajte snažni,
Nahlim Davis McBeal

That Dark Place

Eto nas opet tamo. Pozdrav za sve đavole i demone sa kojima se dugo nismo videli. Nije kao da ste nam nedostajali. Malo smo zaboravili kako izgledate, ali ne sumnjam ja da ćete nas vi podsetiti.
Dobar dan, mrzovoljo. Apsolutno mi se ništa ne radi ovih dana. Igram Simse ili Chicken Invaders kao drogiran. Jedva učim ponešto. Gledam serije. A sve mi je teško.
Dobar dan, nedostatku optimizma. Ne mogu reći da sam pesimističan, ali nisam ni optimističan. Sve sitnice koje su mogle da ne pođu kako treba, nisu ni pošle i onda su me malo ubile u pojam. Više mi čak ni izlasci na Ligu ne idu kako treba. Ma divota jedna.
Ali, ALI! Bar Ceca uskoro izlazi iz zatvora! Eto nečeg pozitivnog! I Karleuša sprema novi singl! A i Dunja Ilić isto! Što se pa ja sekiram? I baš su lepe snežne čarolije! Deca ne idu u školu, ispiti se studentima pomeraju. Moj brat lenčari kao da je Nova godina. Vidite? Ima dobrih vesti.
I ovaj post napisah čisto radi reda, da ne ostane dugo blog zapostavljen, a i da se iz priloženog duševnog stanja vidi i razume zašto ne pišem.

Aj babaj,
Nahlim Davis McBeal