Pričaj mi o ljubavi

Šta je ljubav? Šta znači voleti?

Kunem vam se da sam voleo u životu. Sigurno jesam. A opet ne umem da odgovorim.

Pokušavam da se setim tog osećanja i, za trenutak, čini se da ga uhvatim i osetim tu negde u stomaku. No je li to ljubav? Toliko puta je pomešana sa toliko različitih osećanja da više i ne znam gde počinje i gde se završava.

Je li to želja za nečijim društvom? Ili za nečijim poljupcima? Je li ljubav možda onaj osmeh koji zaigra kada se nekog setimo ili možda oni prokleti leptiri koji lepetaju krilima tako tupavo u nama? Je li ljubav ona bol koju osetimo kada nas neko izneveri i sve one suze koje prolijemo kada shvatimo da je neuzvraćena? Je li ljubav i ljubomora i strast i poštovanje? Jesu li ljubav pogledi, ili čežnja? Strahovi i želje? Borba nas samih sa sobom? Želja da se onom koga volimo ne desi ništa nažao? Je li sve to ljubav, ili su to pak sve neka druga osećanja? Šta je tačno ljubav?

Prepoznamo li je nakon jednog sata, dana, nedelje, par meseci ili je potreban čitav život da shvatimo koga smo i koliko voleli? Da li se ona rađa, sama, ni iz čega, ili je mi sami stvaramo?

Voleo sam više puta. Sigurno jesam. A nijednom ljubav nije bila ono što sam očekivao da će biti... Zato se i pitam. Znam li ja šta je ljubav? Postoji li ona uopšte? Osećamo li je prirodno ili je kreiramo na osnovu onoga što smo o njoj naučili?

„C’est difficile à dire“ reči na papiru pored mene mi odgovoriše. Teško je reći.

Ostanimo onda na tome. O ljubavi nikada nije ni bilo zahvalno pričati.

Filozofski nastrojen,
Nahlim Davis McBeal

Ljubav je nigde

Sve više počinjem da mislim da živimo u svetu gde je ljubav izašla iz mode.

Verovatno se sad Ruška Jakić prevrće u svom krevetu što ja ovo pišem, ali zaista mislim da je tako.

Voleti nekog ili voleti nešto više uopšte nije na ceni. Mnogo je interesantnije i više kul mrzeti sve i svašta, kritikovati, pljuvati, osuđivati i raditi sve drugo osim voleti.

Ljubav se vrlo često bez premišljanja izjednačava sa patetikom, a oni koji je potenciraju patetišu i smaraju. Ne znam, da danas se pojavi Petrarka i napiše Sonet nekoj Lauri ja mislim da bi ga ljudi popljuvali kao da je Stanija pisala knjigu.

Šta ima tu 50 hiljada pesama da posvećuje nekoj tamo Lauri koja ga ne ferma ni dva posto! Molim vas! Toliko je riba u moru, a on će sad tu da gubi vreme.

A vremena za ljubav nema! Treba zaraditi za život, treba se provoditi, treba udovoljiti sebi u svemu jer YOLO. Ko još može sad tu da se mlati sa nekim ko će da mu oduzima vremena i zahtevati od njega da mu se posveti ili da ga, ne dali bogovi, stavi ispred sebe! "I love you Richard, but I love me more".

I sad ćete vi da kažete "evo uzimaju se ljudi, rađaju decu" i dobro jeste tako, ali najčešće se ti ljudi uzimaju JER rađaju decu.

Ako ne zbog dece, onda se uzimaju jer im je "došlo vreme".

Gle! Imam 30 godina uzbuna čuju se sirene nemam vremena za udvaranje, zaljubljivanje i sl dajte nekog da se ženim/udajem! I onda 5 godina kasnije razvod.

Da se ne lažemo, ni sebe ne oslobađam krivice po ovoj stavci. I sam imam momente potpadanja pod uticaj ekstremnijeg egocentrizma, pa zaboravim da je to pogrešno. Ne želim da zvučim isprazno i da "držim predavanja" samo evo čekam 2:00h da popijem lek, pa mi je došlo da otkucam par redova.

Poenta je da se ljubav ne potencira dovoljno. Ne na pravi način. I sve se manje potencira, osim u obliku ljubavi prema sebi (ili eventualno životinjama, jer je to nešto sad baš zaživelo). Meni se to ne dopada i mislim da je to jedan od problema savremenog društva.

Možda našoj planeti preti globalno zagrevanje, ali bogme, čini mi se da ne treba zanemariti ni ovo globalno zahlađivanje.

And suddenly, I felt nothing.

Nahlim Davis McBeal